| Azra i Dzoni Shtulich (srpsko-hrvatski) | |
| OooOo | Dzonija Shtulicha nije zahvatio talas retromanije Kao shto je bilo ochekivano, ni talas retromanije koja je zahvatila ove prostore na chelu s okupljanjem Bijelog dugmeta, nije podstakla zelju kod Dzonija Shtulicha da okupi Azru, te pogladi srca i ushi onih kojima je njihova muzika bila bliza od Bregovicheve. „Ne znam shta da kazem... Mogao bih vam rechi: 'I tata bi, sine...', ali to nije ono shto osecham”, raspolozeno veli Dzoni. O njemu ovde kolaju priche da je egocentrichan i namrgodjen pustinjak, koji prezire sve shto dolazi iz ovih krajeva, a on samo ne razume zashto niko ovde ne moze da shvati i ne tolerishe mu da njega ta epizoda vishe ne zanima. „Retromanija moze biti neka moda, ali nije nikakav razlog da se Azra ponovno okupi. Nije to neko takmichenje. Fudbal je fudbal, a nije ni golf ni kosharka. Ako mene zanima fudbal, ne zanima me kada se tom fudbalu posvete emisije s analizama utakmica pre i posle. Znachi, potezi drugih me uopshte ne zanimaju, nije Azra poklopac drugim loncima!” Iako ne kaze da bi ga do danas vech videli opet na pozornici da su obaveshtenja o tome kako su mu pojedini menadzeri nudili 100.000 evra za jedan nastup bile istinite, demantuje da je uopshte bilo ikakvih konkretnih ponuda. „To su samo priche za koje sam i ja chuo, od kojih nije bilo nishta. Znam da uvek gde ima dima, ima i vatre, ali tu je bilo vech toliko raznih dimova da se vatra nigde ne vidi. A ne znam shta bi bilo kad bi bilo. Na izrichito pitanje znachi li to da bi posle dobre ponude bilo odredjenih shansi, Shtulich odgovara: „Ne znam kako bih drukchije objasnio nego tim malim shtosom. Ako nisam pristajao dosad, zashto bih sada? Kad je chovek mlad, ima shta i da pokaze, a zashto bi posle?” Moguchnost punjenja Dinamovog ili nekog drugog stadiona u Hrvatskoj, kakvo u zivotu dosad josh jedino nije doziveo, nije Shtulichu nikakav mamac. „Ne znam da li bi Azra mogla danas napuniti stadion”, kaze. „To je pitanje za chistu mashtu. Ali i ne moze se ichi na stadion kao k... u jagode. To je kao ichi protiv Brazilaca, a 15 godina nisi shutnuo loptu. Lichno mi stadioni nikada nisu bili jako dragi. Godine 1981. odbio sam da nastupim prvo na zagrebachkom, a onda i na beogradskom hipodromu, jer je bolji zvuk u manjim prostorima. Barem je deset izvodjacha koji su u bivshoj Jugoslaviji i danashnjim drzavama punili stadione. Nedavno je Dino Merlin napunio 'Koshevo';, Cholich je nekada punio 'Marakanu'... Svi vrishte, a vrishti se na 'Bitlse', a ne na Dinu Merlina ili Cholicha... Napuniti stadion nije mi bio, dakle, nikakav shtos ni tada, a kamoli sada.” |
| AaaAa | Se proserava vaka iskreno :) Dzoni Stulic nikogash ne bil na nivo na komercijalna popularnost ko Bijelo Dugme na primer, i ne mi e jasno zashto bi go sporeduvale novinarite i mu postavuvale vakvi prasanja. KO shto sam veli, ni na vremeto sobrav tolku narod ni sea ke soberam. Baska realno gledano, takov kvaliteten rok ko shto svirese Azra retko koj prodolzi religiozno da slusa, sem onie jaki fanovi, omladinava prodolzi za nijansa so Dugme i Cobra i Balasevic, se ostalo padna u voda a se pojavi Ceca. Dzoni nema da sviri, poso nikad ni ne svirel taka, i poso nemoze i da sakame site nie da sobere raja pa ni ko shto nekad sobiral Azra e kvalitet koj treba da ostane u klasika, pa i ovakvi novinarski lapsusi ne smee da se dozvolat. I zasho sea iskoci posle toolku vreme, da ne go zagrepka i nego neshto? mene toa mi e misla ;))) |
| ¼óçåð | Dzoni Stulic e roden vo Skopje (tatko mu bil oficer vo JNA) i vo Skopje go pominal detstvoto. Inace od kade vakvo nesto [url="http://sr2.mytempdir.com/73775"]AZRA - Sardisale Lesockiot manastir[/url]?[;)] "Tugjinata pusta da ostane" i "Dimitrijo sine Mitre" gi imaat isto taka prepeano. |
| OooOo | Isto taka i 'Ajde Jano', 'Jovano Jovanke', 'Kalesh bre Angjo' ... Dobra pesna :) Saradisale sardisale Leshochkiot manastir Arnauti slatishchani A bre pope igumene Kade ti se komitite A bre pasha turski pasha Jas komiti ne poznavam Se naljuti turski pasha Go zapali manastirot DzONIJEVA BIOGRAFIJA Branimir Stulic Johnny, rodjen je 12. aprila 1953 godine u Skoplju. Njegov otac Ivan, poreklom iz Nina (kod Zadra), radio je kao oficir JNA u tenkovskim jedinicama, u kasarni koja je se nalazila u Skoplju. Godinu dana posto je Johnny rodjen, njegova majka Slavica rodila je drugo dete, njegovu sestru Branku. Zivot i detinjstvo u Skoplju obelezili su njegov govor, pa su zbog njegovog neobicnog naglaska, mnogi mislili da je bosanac. Medjutim vec sa pet godina Johnny se vraca u Hrvatsku, jer je njegov otac dobio premestaj u Jastrebarsko, mesto nadomak Zagreba. U tom mestu je on nastavio pohadjati osnovnu skolu. Sezdesete godine porodica se seli u Zagreb, u novo naselje Siget, gde Johnnyeva majka zivi i danas. U tom naselju, kad su se Stulicevi doselili, jos nije bilo skole, pa su roditelji upisali Branimira u skolu u obliznjem Trnskom. Maturirao je 1972. godine s radnjom "Pariska komuna". Tema radnje vezana je uz njegovo zanimanje za socijalne i drustvene mane, a zanimljiva je posebno zbog toga jer je pisana neposredno nakon dogadjajau Hrvatskoj 1971. godine. Rad je ocenjen odlicnom ocenom, ali je iz hrvatsko-srpskog Johnny je bio dovoljan. Vaznu ulogu u tom periodu njegovog zivota odigrala je i Maja Ostir, koja je prijatelju iz skole posudila akusticnu gitaru, na kojoj je Stulic poceo svirati. Toliko dugo je zadrzao kod sebe da je prilikom vracanja morao izmeniti sve pragove na vratu instrumenta. Posle gimnazije nije odmah upisao fakultet, vec je odlucio da prvo odsluzi vojsku. Zbog velikog broja prijavljenih kandidata morao je pricekati nekoliko meseci, pa je uniformu napokon obukao u kasno prolece 1973. godine, da bi je nakon petneaest meseci skinuo i poceo studirati. Studirao je filozofiju, medjutim odsek je nekoliko puta menjao, tako da se napokon zaustavio na sociologiji i tu "zalutao" negde "izmedju prve i cetvrte godine". Dogurao je do sestog semestra, ali nagomilavsi veliki broj nepolozenih ispita (posto je tada polaganje nekih ispita moglo da se odlaze do diplome) on je napustio fakultet, ali se i njegov interes ostvario jer je vec uveliko osnivao i raspustao bendove. Mnogi njegovi znanci iz vremena dok je studirao govorili su kako je Stulic bio "jedanaesta gitara". Nije poznavao note, svirao je poput mnogih samoukih gitarista, a ukus mu nije bio u skladu sa vremenom, u to vreme je drzao da je sevdah nas autenticni zvuk, koji najbolje dolazi do izrazaja u makedonskim pesmama. Kao samouki gitarista, on je vezbao danonocno, i uvek je bio u potrazi za prostorom za vezbanje. Stvorivsi bend koji se munjevito popeo na sam vrh ondasnje jugoslovenske rock-scene, u danima kada je Bijelo dugme vec stagniralo, Stulic je raspustio Azru i 1984. godine otisao u Holandiju. U Holandiji je nastao, trostruki album "It Ain' Like In The Movies At All". O ovoj ploci Johnny je rekao: "Ja sam naprosto morao nesto da radim u Holandiji. Cetiri godine sam se mucio sa tim albumom. Uradio sam dve verzije. Prva je imala neku gresku sa "Dolby" sistemom. Ova druga, koju sam izdao u Sarajevu takodjer je imala gresku, ali je ipak izasla. To je zapravo neka vrsta filma. Sve ono sto sam radio u Holandiji, stavio sam na tu plocu". Iz prvog duzeg Johnnyevog boravka u Holandiji, tacnije u Utrechtu, datira i njegovo poznanstvo sa danasnjom mu zenom Josefinom Frudmaier, jednom od sekretarica gradskog doktora. Stulic se 1987. godine vratio u zemlju. Sa sobom je iz Holandije doveo novog basistu, Steven Kippa. "Nasao sam ga na ulici, jednostavno sam ga nasao. To uvjek ide tako, vidio sam ga kako svirucka i pokusao. Svirao je cijelu 1987. i 1988. godinu, sa njime sam napravio Izmedju krajnosti i Zadovoljstinu - govorio je Johnny. Godine 1991.godine Stulic se definitivno vratio u Holandiju i pre izvesnog vremena u razgovoru sa jednim novinarom, rekao mu je kako trenutno radi na prevodu Ilijade. Tom prilikom izdiktirao mu je nekoliko stihova koje je preveo:"Bijes je tvoja pjesma, Ahilejov inat besmrtan i strasan, Lose uspomene Ahajcima nanose, Krasnim junacima podzemlje ogadi, A smrt i pustos darivajuci stupa, Ne da se goste ptice i psine eh, vec da bozja volja bude ispunjena". Prva slova ovih stihova daju rec BALKAN. Jednom je Johnny rekao da su mnogi Jugosloveni, a vaznije je biti Balkanac. Nedavno je dao odgovor zasto je radio onako kako ja radio:"Htio sam biti odgovoran samo sebi!" |
| Sunshine | Se slagam so AaaAa deka Dzoni nikad nemal tolkava komercijalna popularnost i nikad ne se stremel kon toa. Na choekot mu e jasno i fakt e deka nemozhe sekoj da go slusha, a kako i nekogash taka i sega ich ne mu chue shto toa e taka. Azra ja imam slushano i obozhavano od dete i ushte gi imam nivnite kaseti(huh e samo kaseti imaa na vremeto) i ushte gi slusham od vreme na vreme, ali za odrzhavanje koncert sega definitivo drzhi voda toa shto izjavil dzoni. |
| beaver hunter | Azra koga beshe najpopularna koncertot vo Skopje go odrzha Dom na Mladi 25 Maj (sala za 700 - 800 dushi)....vo toa vreme ostanatite grupi go polnea Kale od shala...Azra ostavi pechat na edno vreme za eden prostor so nivnite poraki...shteta shto porakite ne doprea do povekje lugje.... http://sr1.mytempdir.com/74431 |