Македонскиот јазол
Македонскиот јазол
ozonce Студијата „Македонскиот јазол“ од германскиот дипломат Ханс - Лотар Штепан, која обработува прашања за идентитетот на Македонците прикажан на примерот на Балканскиот сојуз (1878-1914), се продава одлично, информираат од книжарницата „Аз-буки“, чие издаваштво неодамна ја објави оваа книга во едицијата „Еони“. Книгата во договор со германскиот издавач „Петер Ланг Публисхерс“ од Франкфурт е објавена во ограничен тираж од 500 примероци, кој наспроти празниците, се исцрпува во рекорден рок. - Меѓу купувачите на книгата има и многу странци. Деновиве три примероци од оваа студија се купени за библиотеката на грчката амбасада, а купувачи имаме и од македонската популација во егејскиот дел - велат од книжарницата „Аз-буки“. Книгата „Македонскиот јазол“, преку досега необјавени документи од Политичкиот архив на германското министерство за надворешни работи, го докажува постоењето на посебен македонски народ, што, како што вели авторот, соседните држави со проблематични аргументи постојано го оспоруваат. Авторот Ханс - Лотар Штепан е првиот германски амбасадор во Македонија, запаметен меѓу многубројните свои овдешни пријатели како голем пријател на земјава. Издавачот „Аз-буки“ наскоро планира голема промоција на оваа студија, во присуство на севкупниот дипломатски кор, на која се очекува и доаѓањето на Штепан. http://www.vreme.com.mk/novost.action?id=18647&broj=289
ozonce Ludnica :)
Misirkov Spodeli nesto (ako ja imas knigata).
Divider Ашколсун Штепане, аферим. Па ај нека дојде да го почастиме ко што треба. Не сум ја читал, ама ќе ја купам да ја прочитам. П.С. Како во Армијата?
Bicho Ozonce, generalno sum mnogu rezerviran koga stanuva zbor za germanski avtori, osobeno po odnos na nashata istorija, no shtom velish deka knigava nudi in teresni fakti, aj kje ja procitam, megjutoa ne veruvam deka kje se odushevam. Germanskite falsifikatori na istorijata na chelo so Shliman se onie poradi koi do sega uchevme deka Slovenite doshle od pi.. si materine na Balkanov, a Grcite se strosedelci, a vsushnost e sosema obratno, no za ova drug pat.
ozonce Mojot komentar "Ludnica" se odnesuvashe na ova od Divider: П.С. Како во Армијата? Knigata ja nemam, no ovie denovi Matica Makedonska organizra nekakov saem na kniga, ke idam do Skopje pa ako e so cena vo ramkite na moite moznosti ke ja kupam, pa ke diskutirame.
bojan81 ako doadjas, javise ako sakas da se videme. Pozdrav
Divider Пушти ПМ, ќе пиеме каве!
dejan ovoj hans lotar, ambasador bil vo bitola? interesna kniga!!! bas bi sakal da ja citam, moze li nekoj da mi ja prati?:)))))
dejan go citav ova http://www.vreme.com.mk/novost.action?id=19135&broj=295 i ne razbiram......dali ovoj hans lotar, i ambasador vo makedonija sega?! ili bil prv pret 90 ili neznam kolklu godini?! covekot sto e na slika, dali on e toj ambasador? koj ja napisal ovaa kniga? ne razbiram, dali on najdel nekoj dokumenti, pa napisal kniga so tie dokumenti, ili knigata e stara?
Gjoko Eve jas ja kupiv knigata, mi stoi dosta interesna,cenata i e 750,- den. Ne pretendirajki da ja reklamiram bidejki kako sto spomnav ne sum pocnal po seriozno da ja citam odvoiv malku vreme i ako dozvolite ke dadam nekoi citati od PREDGOVOROT: "PREDGOVOR 1.Vrz baza na neobjaveni dokumenti od politi~kiot arhiv na Min.za nadvore{ni raboti na R.Germanija za temata “Balkanski sojuz”, vo ovoj trud }e bide doka`ano postoeweto na zaseben makedonski narod(1) , ne na eden bugarsko-makedonski, ne na gr~ko-makedonski, ne na srpsko-makedonski i ne na albansko-makedonski, tuku na zaseben makedonski narod. (1)(Vo na~inot na pi{uvaweto na imeto “Makedonija”(Makedonci, makedonski),avtorot se vodi spored na~inot upotreben od Ministerstvoto za nadvore{ni raboti.Vo site citati- za site imiwa-prezemeno e originalnoto ime;zatoa se javuvaat odredeni razliki). Vo centarot e istorijata na Makedonija pod turskata okupacija vo periodot pome|u Berlinskiot kongres i Prvata svetska vojna, onaka kako {to taa se odslika vo izve{taite na predstavni{tvata na Germanskiot Rajh vo toga{ involviranite zemji, se do momentot koga do kone~nata razvrska so Balkanskiot sojuz i Balkanskite vojni site konci ne se povrzaa vo eden jazol. ]e bidat ispitani pra{awata za toa, {to se proizleguva od dokumentite okolu politikata na sosednite dr`avi i evropskite velesili kon Makedoncite i nivniot identitet.Ovie pra{awa povtorno se aktuelni otkako po istorijskiot presvrt vo 1989/1990 god., koga Republika Makedonija stana nezavisna dr`ava, ~etirite sosedni dr`avi go osporuvaat pravoto na postoewe na makedonskiot narod i negovata dr`ava. ….. … 4.Inspiracijata za naslovot “Makedonski Jazol” dojde od edna statija na ve~ernoto izdanie na avstrijskiot vesnik “Neue Freie Presse” od 10 Noemvri 1902 god., kade {to novinarot so inicijali R.L. ja objavil sodr`inata na eden razgovor so pretsedatelot na eden Makedonski osloboditelen komitet, Stojan Mihajlovski. Mihajlovski bil na pat niz Evropa, so cel “da go zapoznae kontinentot za sostojbata vo Makedonija”.Mihajlovski citiral eden ruski general, koj vo vrska so Makedonija ja upotrebil {iroko rasprostranetata fraza “gordiev jazol”(koja pak poteknuva od pohodot na Aleksandar Makedonski kon Azija), pri {to rekol: “Tupanicata koja }e go razvrze makedonskiot jazol nema da ja najdete kaj nas doma, tuku vo Evropa.”Ovoj izvadok od vesnikot toga{ bil prilo`en vo registarot kako dodatok na izve{tajot br.213 od 11.11.1902 god. Na Carskata ambasada vo Viena, I se nao|a vo politi~kiot arhiv na Min.za nadvore{ni raboti pod reg.br.P13623. I tn……." Inaku gospodinot Hans Lothar Stephan e roden vo 1933g. Pozdrav od Gjoko
Misirkov Pozdravi do Lazar Fotev i negovata Az-Buki sto ja optecati knigata na Dr. Shtepan. Vo uslovi na fingirana vojna i politicki hohstapleraj, Fotev bese edinstveniot sto otvari biblioteka i se posveti na publicisticka dejnost. Isto taka Fotev go pecati edinstvenoto (kolku sto mi e poznato) makedonsko spisanie za filozofija. Inaku Dr.Shtepan e mnogu sovesen chovek, golem prijatel na Makedonija, no i ljubitel na vistinata. Istava rabota sto Dr. Shtepan ja zavrsi vo istaknuvanjeto na vistinata za makedonskiot narod se obidoa da ja napravat grupa Makedonci pred 2 i pol godini. Oteznuvacka okolnost e sto germanskite arhivi ne se bas najpristapni. Se barase nacin kako da se izvadat na bela videlina dokumenti bez da se alarmiraat anti-makedonskite elementi nadvor no i vo samata Germanija (zaradi germanskata politika na Balkanot) pa istite da bidat skrieni ili napraveni uste ponedostapni. Po sovetot na Germanskiot istoriski institut, kontaktirana bese edna organizacija vo Berlin koja sto se bavi so istrazuvacka rabota od ovoj domen. Dogovorot - da pocne da istrazuva (bez garancija da nejde nesto i/ili ako e politicki soprena) pocetna cena od 300.000 evra -- nepovratni sredstva. Cenata bese sepak previsoka za nas, pa togas proektot se odlozi za nekoi finsnsiski podobri vreminja. Koj moze da skenira dokumenti od knigata, neka postira ovde interesni izvadoci.
ozonce Русија немаше интерес за автономна Македонија Речиси точно 100 години подоцна се случи еден настан што Македонците го поздравија со олеснување - се до моментот кога согледаа дека и ова не им оди во полза: во 1870 година. Султанот даде одобрение за автокефалната Бугарска православна црква, егзархијата. Подоцна султанот се фалеше дека со тоа набил клин, кој ќе има долготрајно дејство врз односите меѓу Бугарија и Грција. Ова и навистина се случи; но на прво место беше на товар на Македонците, и тоа не само на нивниот јазик и идентитет туку и на егзистенцијата на целиот народ. Со својата дозвола, султанот донесе една подла уредба, која имаше тешки последици за иднината на Македонија: Тој, „при новосоздавањето на бугарската национална црква, одреди дека сега конкурентските православни конфесии, Грчката патријаршија и Бугарската егзархија, можат да добијат нови парохии доколку обезбедат две третини мнозинство на целата територија на Македонија“. Преку оваа уредба, „сигналот за почеток на битката за Македонија“ беше даден во 1870 година, а не во 1876 или во 1878 година. (Со оваа хипотеза на проф. Аданир дека македонското прашање почнува со формирањето на Егзархијата уште повеќе добива на вистинитост). Наскоро „регионот ќе биде опседнат со грчки и со бугарски војнички чети“, кои „насилно, од село во село“ отворено ќе вршат притисок Македонците да се одлучат за нивната опција... „Ова страдање на цивилното население, предизвикано од терор со националистички мотиви, до ден-денес е обележје на македонскиот идентитет“. Се до последната четвртина на 19 век јасно беа исцртани линиите на фронтовите на востаничките народи на Балканот со османлиските окупаторски сили. Сите ја уживаа симпатијата, а често беа и материјално потпомогнати од Руската православна црква и од царот. Што се однесува до Македонија, во нејзините стремежи за автономија се јавуваат одредени нејаснотии и необјасниви контрадвижења: регистрираа отпор, но не можеа да утврдат од каде потекнува. По востанијата во летото 1875 година, прво во Херцеговина, а потоа и во Босна, ова движење во 1876 година ги зафати и Бугарите. Теодор Шидер и Имануел Гајс потсетуваат дека востанијата не ги зафатија само Бугарите туку и Македонците, па затоа на 7/19.5.1876 година избувна Разловечкото востание. (Во тогашните документи, покрај датумите според Грегоријанскиот календар, се јавуваат и датумите по Јулијанскиот календар, поместени за 12 дена. Овој календар во православните земји беше во употреба се до Октомвриската револуција – а во календарот на религиозни празници, на пример во Македонија, се уште е во употреба). Ова востание е до толку повеќе значајно, бидејќи на една друга сцена се одигруваат многу невообичаени настани, кои ќе се покаже дека имаат уште поголемо и далекосежно значење за иднината на Македонија, отколку самото востание: македонскиот водач на ова востание, Димитар Поп Ѓорѓиев – Беровски, како многу други словенски востаници пред него, отиде да побара помош во Санкт Петербург, но не беше ни примен! Во актите ова е првиот знак дека Русија, за разлика од сите други православни (и словенски) молители, поинаку ја третира Македонија. Следствено, ако Македонците сакаа да се изборат за својата независност, во иднина не само што ќе мораа да се борат против Турците туку ќе мораа да го надвладеат и овој невидлив отпор. Од ова може да се извлече само заклучокот дека Русија очигледно уште тогаш и ја препишала Македонија на една од нејзините протежирани земји - Грција или Бугарија. Ова одбивање на раководството на Русија на еден православен и словенски народ, кој се стремеше за ослободување и независност од турското ропство исто како и другите балкански земји што Русија великодушно ги помагаше – и врз оваа основа беше речиси предодреден да добие помош од Русија, беше многу невообичаено и во една крајно значајна фаза на македонската борба за ослободување речиси целосно го запре политичкиот развој на Македонија. Како причина за ова мистериозно однесување, Јута де Јонг ги наведува следниве можни размислувања во Русија: „Автономна Македонија би можела на Русија, како заштитник на бугарските аспирации кон Македонија, да и оневозможи излез на Средоземно Море“. Значи автономна, можеби дури и независна Македонија, би претставувало огромна пречка на руските планови за излез на Средоземно Море, за разлика од македонската провинција во рамките на (тогаш се уште) послушната Бугарија. Ова размислување поседува доза веројатност, но сепак е крајно кратковидо, па затоа никогаш не е искажано вакво обвинување против царот и руската влада. Како прво, овој политички однос би бил сосема спротивен со руската политика за ширење религиозна и панславистичка свест во изминатите векови. На Русите би требало многу повеќе да им одговара автономна Македонија. Со оглед на тоа што Санкт Петербург и веруваше на Бугарија, тогаш доколку и помогнеше на Македонија можеше да ја добие независноста, во иста мера да се потпре на благодарноста на Македонците. Во исто време царот немаше да си создаде пресилна Бугарија. Земајќи го предвид и следниов аргумент, оваа комбинација изгледа сосема неверојатно: „Дури Хабсбурзите би морале да се откажат... од копнен приод кон Егејот“. А тоа и ќе се случеше! Зарем со одбивањето на автономијата на Македонија, Санкт Петербург би требало да го спречи пробивот на Австрија кон Солун, од што Русија секогаш се плашела? Токму спротивното: доколку Русија навистина ги правела овие калкулации (а тоа е историски потврден факт), Санкт Петербург морал на Беровски и на Македонците, веднаш и без одолжување, да им го одобри барањето за автономија (и да им помогне во остварувањето), за во вистинска смисла на зборот да им постави ѕид на патот на австрискиот продор на Балканот, чиј знак беше извесната окупација на Босна, и во исто време да стекне пријател. Со оглед на тоа што Русија не се држеше до оваа консеквентна политичка линија, за вакво ригорозно скршнување мора да имало други причини. http://www.vreme.com.mk/novost.action?id=19513&broj=300 denes e tretiot del od feljtonot za Makedonskiot jazol
Inkognito Aman bate ne me brani vekje! Zoshto ja koristam ovaa rechenica? Samo poglednete gi izvadocive I kje vi stane jasno kolku vsushnost ne “branat” vo studijata Makedonskiot jazol od Ханс - Лотар Штепан, sekade se naglasuva deka sme sloveni, shto podrazbira deka nemame nikakva vrska so antichkite Makedonci. Bidejkji (spored avtorot) ne sme antichki Makedonci, ne stavaat vo ista pozicija so grcite, I so toa doprva treba da se borime so grcite za pravata na koristenje na antichka Makedonija. Od sevo ova dojdov do zakluchok : ova e maslo na grcite! Od ovie prichini smetam deka bi bilo dobro da posvetime pogolemo vnimanie na ovaa tema, I poozbilno da debatirame za nea. Posebno im se obrakjam na Nepokor (kako organizacija) da se aktiviraat na ovaa tema. Pozdrav ------------------------------------------------------------------------------------------------------------ Од цитатите на текстовите од старите извештаи ќе се потврди фактот дека името „Македонија" е традиционално име за областа населена со Словени и ќе се разоткрие грчката измама, со што анахронизмот за името ќе стане $$ad absurdum.$$ И на крај, за да се навратиме уште поназад во историјата, Бојич/Ошлис го напиша следново за појавувањето на Словените во Византиското Царство. „Македонските Словени" во службениот јазик на Византија, се нарекуваат Словените, кои во шестиот век по Христа се населиле на нејзините територии. Следствено, многу нешта зборуваат дека Византија означувањето на овој регион како Македонија" го презела од Римјаните и го пренела на Словените, кои до ден-денес го задржале низ векови. Оттука слободно може да се говори за непрекината традиција на употребата на името Македонија, од времето пред Христа, преку римската и византиската епоха, населувањето на Словените и турското поробување се до раѓањето на идејата за национална држава во 19 век, како и до основањето на СФРЈ во 1944 година и Република Македонија во 1991 година. Стратегијата на Грција, на која посочува и Јута де Јонг, секоја врска на Македонците со историското име Македонија да се дискредитира како наводно „дури во 19 век повторно заживување на името 'Македонија'", се разоткрива како обид неправедно да им се одземе правото на ова име на Словените, кои веќе 1300-1400 години живеат на просторите на античките Македонци. Во исто време, Грција прави сомнителен обид да ги декларира античките Македонци како Грци и со тоа „правото на употреба" на името Македонија да го обезбеди само за Грција. Дали на бившиот министер Венс му беше предочено дека овој симбол на сонце, грчките археолози го пронашле дури 1987 година, при ископувањата кај Вергина на една позлатена урна, во која се претпоставува дека биле посмртните останки на Филип Втори и дека местото каде што се пронајдени овие остатоци се наоѓа токму во областа на Македонија што Грција во 1912/13 година насилно ја припои? Откако Република Македонија го измени знамето, прашањето за знамето беше надминато, но според авторот, словенските Македонци со традиција од околу 1.400 години на живеење на територија на античките Македонци имаат поголемо право на ѕвездата од Вергина, отколку Грција со само 90 години - уште повеќе што симболот во прашање не е ниту грчки, ниту елинистички, туку чисто македонски симбол.