Junk food!?
Junk food!?
The`bItCh Терминот „junk“ храна се однесува на специфичен вид храна, која инаку е многу популарна во денешно време и главно се консумира вон домот. Таа храна содржи многу шеќер и маснотии и се смета за нездрава. Тука спаѓаат различни слатки, чоколадирани продукти, сладолед, чипс , хамбургери, „хотдогс“, пржени компирчиња и сл. (т.н. брза храна). Доколку ваквата храна се консумира често, за сметка на на другите типови храна, како последица, може да се јави гојазност, витамински и минерален дефицит и други здравствени проблеми. Зошто „јunk“ храната се смета за нездрава? Заситени масти Храната која се нуди во популарните ресторани за брза храна (пржено пилешко, хамбургери и пржени компирчиња), содржи големи количини заситени масти. Овие масти се преферираат во индустријата за производство на храна бидејќи се ефтини и можат да издржат високи температури при готвењето. Само еден оброк на брза храна, содржи повеќе од 50% од вкупните дневни потреби за масти. Според препораките за урамнотежена исхрана, ако дневниот енергетски внес изнесува 2000 килокалории, заситените масти треба да се присутни помалку од 20 гр. Оваа количина (20 гр) на заситени масти е содржана во еден, единствен оброк од следните брзи храни: * Пржена риба, со помфрит * Четири парчиња пица * Хамбургер со помфрит * Пржено пилешко, со чипс Мастите имаат висока енеретска вредност- содржат два пати повеќе килоџули на грам (37 kJ), во споредба со протеините (17 kJ) или јаглените хидрати (16 kJ). Ако во организмот редовно се внесуваат повеќе килоџули отколку што му е потребно, ќе дојде до здебелување. Докажано е дека заситените масти доведуваат до поголемо покачување на тежината во спореба со полинезаситените масти, дури и во случај кога содржат еквивалентен број на килоџули. Заситените масти го зголемуваат ризикот за срцева болест, преку покачување на нивото на холестеролот во крвта. Сол Типично за Junk храната е што е многу солена. Претераното внесување на сол може да доведе до покачување на крвниот притисок, што исто така преставува ризик за срцева болест. Максималната дозволена количина на сол кај возрасните со нормален крвен притисок изнесува 2500 мгр/ден. Македонската кујна, традиционално е солена кујна (се внесуваат до два пати поголеми количества сол). Треба да се знае дека само околу 20% од солта се внесува со „посолување“ на храната - остатокот е скриен, во готовата храна, како што е лебот, цереалиите кои се користат за појадок, различни кифли, гевреци и бисквити, кои се користат за ужинка. Ако сакаме да го намалиме внесот на сол, треба да се прекине со земањето на готова храна. Шеќер Следните „јunk“ храни содржат многу бел шеќер: бисквити, колачиња, бомбони, сладолед и други слатки. Познато е дека ваквата храна може да доведе до здебелување и до појава на шеќерна болест. Покрај тоа, високиот внес на шеќер е причина за зачестена појава на забен кариес, зголемена тенденција кон тромбоза, го намалува нивото на „добриот“ холестерол, го зголемува нивото на масти кои се поврзуваат со развојот на шеќерната болест и срцевите заболувања, го зголемува ризикот за колоректален канцер. Адитиви Адитивите кои се додаваат во „junk„ храната имаат задача да ја продолжат трајноста на производите, да ја подобрат бојата, мирисот или вкусот. Некои луѓе покажуваат преосетливост кон адитиви, но ова не е така често како што се мисли. Како резултат на преосетливост може да се јави пролив и кожен раш. Дали треба „јunk“ храната комплетно да се напушти? Тешко може генерациите кои практично израснале на „брза храна“ да се убедат дека треба комплетно да ја напуштат. Разумно е, да се биде поумерен во очекувањата – барем да се направи поздрав избор на храната.Можеби наједноставниот начин да уживате во брзата храна, без при тоа да консумирате премногу масти, е да не земете чипс или помфри. Голема доза на чипс содржи околу 50 гр масти. Ако сакате да ја намалите тежината, не треба да земата повеќе од 40 гр масти/ден. Оние кои се физички активни може да земаат 70 гр масти/ден. Следните оброци на „брза“ храна содржат релативно помалку масти и солЧ * Вегетаријанска пица, пица од морски плодови, пилешко без кожичката. * Пиле на скара, суфлаки, посно месо, плескавица на скара, риба на скара. Дури и „јunk“ храната има одредена нутритивна вредност и таа може да се зема повремено. Клучот е во самоконтролата. Генерална препорака е околу 90% од храната да биде свежа и здрава, а т.н. „јunk“ храна да не е застапена повеќе од десет посто.
toni_a hamburgerite vo mcdonalds imaat seker... lebot e bel i mek za da koga grizneme vo nego gi sobira izlachuvanjata.krastavicata (kiselkoto) go pottiknuva toa.pravi apetit za uste... sto sve ima vo tie sendvici ne e normalno! konzumiranje na seker go pravi covek "sreken"...kromidot sto go stavaat go dobivaat skoro vo prav i koga ke mu stavat voda toj togas stanuva "kromid".istoto i so krastavickite. funkcijata na soscinjata mislam deka e jasna na site. ima flavor potentiator/pojachuvach na vkus (i toa vo pregolema merka) konzervansite si se poseben muabet i vo golema mera se uptrebuvaat poradi "politikata" na golemite junk food kompanii.poradi ist standard niz svetot,jadenjeto se proizveduva vo edna fabrika i se praka do restoranite... osobeno malite deca sakaat i "poluduvaat" po hrana od mcdonalds i tie (firmata) namerno gi privlekuvaat i naviknuvaat decata. kaj malite deca e mnogu porazvien vkusot i osobeno go obozhavaat toa jadenje.mnogu poveke,za razlika od vozrasnite,se pristrastruvaat kon shekerot i izdizajniraniot vkus (pojachuvachot) so sto se obezbeduvaat idnite klienti! ronald mcdonald,igrackite,maloto meni za deca,baloncinja,znamenca... go zaokruzhuvaat ova prethodnoto. da navedam uste deka osobeno decata (a i vozrasni) reagiraat na svetlina i razlicnite boi! ima nesto so rabotata na mozokot i sozdavanje na novi viugi,nervni povrzuvanja.zabelezhete malo dete kako reagira koga ide na nekakov panagjur so mnogu svetlini vo razlicni boi...pa uste koga ke se "nalupa" seker!!!... seto ova e koncipirano za osiguruvanje na idninata na kompanijata! ima istrazhuvanja deka ako nekoe dete od mali godini se hrani vo mc donalds,vo starost ima pogolem sklon kon sozdavanje zavisnost kon taa hrana/kompanija.asocijaciite ("ubavi") od detstvoto ne pratat cel zhivot...videte primeri po USA... malku zabegav,posto nema vrska ova so Makedonska kujna! kako i da e,izbegavajte da gi nosite decata tamu! poubavo idete vo nekoja od nasite sendvichari i "natepajte" se so meso,kompir i leb otkolku vo FOOD-MENTAL-DIZAJN kompaniite. em ke ve "drzhi" cel den,em poeftino i ke se najadete.deka voopsto treba da se izbegava takov vid na ishrana e poveke od jasno... [img]http://www.grapnet.com/images/funk_ad_break/mc_donalds.jpg[/img] [img]http://www.johnandshelly.net/Aleksa%20McDonalds.jpg[/img][img]http://tinypic.com/es8co0.jpg[/img] [img]http://tinypic.com/es8cyg.jpg[/img]
toni_a samo uste ova da vi go kazham... moja prijatelka raboti tamu (MD) i shefot(glavniot) ide od vreme na vreme i zima vo torba senvici.ovaa mu rekla: izgleda mnogu vi se sviga hranata vo MD pa zatoa ste go otvorile i jadete tolku? ovoj odgovoril: jas nejadam tuka,senvicite mi se za kucheto!!
The`bItCh А бе.. вкусно е и се тие ствари ама не е здраво!
Jogi Хамбургерите-здрава храна Според најновото не толку обемно истражување утврдено е дека јадењето хамбургери, може да придонесе за намалување на ризикот од воспаленија. Тоа дека големите количини се штетни за срцето не е исклучено. Јадењето ги стимулира клетките да го продуцираат хормонот cholecystokinin (CCK) кој помага при варењето и ја подобрува перисталтиката на цревата. Под перисталтика се подразбира движењето со кое храната поминува низ дигестивниот тракт. Хормонот ССК, одговорен е и за чувството на ситост, кое кажува кога треба да се престане со јадење. Истражувањето кое е направено на лабораториски стаорци ќе бидат објавени во „Journal of Experimental Medicine“, открива дека хормонот кој се наоѓа во мастите го спречува воспалението на цревата, а исто така ги оневозможува клетките од имунолошкиот систем да ја напаѓаат храната како страно тело. Стаорците кои биле подложени на диета со масти биле заштитени од смртоносната бактерија која била инјектирана во нивните организми, додека оние кои не биле хранети со масти ја немале истата заштита. Стаорците кои биле хранети со масти испраќале сигнали кои го забрзуваат ослободувањето на невротрансмитерот наречен „acetylcholine“ кој влегува во протеините на клетките од имуниот систем и ги исклучува. Ова објаснвуа зошто имуниот систем на стаорците хранети со масти не реагираше на протеините од храната и на нормалните бактерии кои се наоѓаат во цревата, како на страни тела.
dalila
Пица против рак
[img]http://vesti.mt.net.mk/images/piza1.jpg[/img] Италијанските научници открија дека јадењето пица може да го намали ризикот од заболување од рак. Студијата ја направи фармаколошкиот институт во Милано, а беа испитани околу 3000 Италијанци заболени од рак на стомак и на дигестивниот тракт. Навиките за исхрана биле набљудивани за време на студијата и биле споредени со примерок од околу 5000 луѓе заболени од други болести. Резултатите покажале дека оние кои јаделе пица еднаш или неколкупати неделно помалку добивале рак од оние кои не го правеле тоа. Ризикот за добивање на рак на дебелото црево кај „јадачите на пица“ бил намален за 26 %, додека ракот на устата бил намален за 34%, а ракот на езофагусот за 59%. Според истражувачите, тајната е во лековитите својства на сосот од домат. Според нив, сосот од домати нуди заштита од некои видови на тумори, но тие сепак не очекувале дека пицата како комплетен оброк нуди иста таква заштита. Сепак, епидоемиологот Карло Ла Векиа предупреди дека ова не значи дека луѓето треба да се затрчаат во пицериите. Според него, ништо не индицира дека пицата е единствениот одговорен за ваквите резултати.
toni_a za domatite e tocno! osobeno se zgolemuva anti-kancerogenoto dejstvo pri preraboteni domati,kako na pr. koncentratite koi se upotrebuvaat za pica. toa so samata picata e veke druga rabota [:D]