| Duh |
Okultizam i slicno... Ne samo dali veruvate vo natprirodni raboti tuku dali ste i imale nekoe vase dozivuvanje. Mene zivotot sosema mi se promeni od koga pocnav da se bavam so okultizam. Mozam slobodno da recam mi dosadi bidejki sretnav nesto pointeresno i od ljubov megju dvajca, bidejki za ova ne vi treba nikoj drug, samo vie samite, no e potesko da se dostigne, a ova telo e samo ogranicuvanje kon tie natprirodni raboti. Pocnav kako skeptik, od chistadosada, rabotev spored knigi za avtosugestija, i dojdov do rezultati od koi mi se promeni zivotot. Prvoto silno iskustvo mi bese koga posle cel den avtosugestija me ispolni cuvstvo na blazenost i ispolnetost koe ne moze da se opise. Umot mi bese miren, bez nikakvi misli, kako da se naogjam vo rajot. Prodolziv i ponatamu, ke vi copy/paste/uvam edno svoe iskustvo na mozebi astralna proekcija koe sto go opisav na eden srpski forum. Me mrzi da go preveduvam a mislam deka znaete srpski.
Radio sam spored uputstvama za AP (astralnu projekciju) iz knjigama Ahmeda Bosnica i Michaela Dorfmana. Imao sam snaznu odluku da uspem, jer pre toga sam vise puta pokusavao, ali samo pokusavao, bez prave volje za uspeh. Legao sam na krevet na ledja i ponavljao svoje ime, glasno i sa puno paznje i koncentracije... oko pola sata... umorio sam se i pridremalo mi se a uopste nisam bio umoran, t.j. nije mi bilo vreme za spavanje... Najpre sam pomislio: "nista od citave stvari, daj da malo pridremam". Zaspao sam i sanjao nesto bezveze i odjednom sam postao svesan da sanjam i ubrzo mi je san izbledeo ispred ociju... preostalo mi je da samo otvorim oci i sasvim se probudim ali umesto toga, ocni kapaci su poceli polako da mi se otvaraju, vrlo polako a ja sam uporedo sa time izlazio iz tela sve vise i vise! Ujedno sam osecao i veliki bol na grudima u predelu srca, mislio sam da ce mi grudi prsnuti ali psihicki osecaj je bio tako lep da sam nastavio da izlazim iz tela sve dok nisam potpuno izasao. Bol je isceznuo, bio sam svestan potpuno, samo mi je vidik bio drugaciji a i osecaj... kao da ga nije ni bilo, zato je i bilo prelepo, zato sto nije bilo nikakvog osecaja, tesko je izraziti recima to... Sve sto je bilo u mojoj sobi je bilo gde treba, kauc nasuprot krevetu i prozor koje sam video ali... kao kroz lupu! Ili kao kroz kameru kada se daje kontra zum (ako mogu da se tako izrazim) Pomislio sam da izadjem niz prozor i odletim negde ali pre toga sam hteo da vidim svoje telo kako lezi u krevetu. To nije islo lako, odkad sam izasao (ili mislio da sam izasao) iz tela, mnogo sam se sporo kretao, kao usporeni snimak. Video sam svoje telo kako lezi u krevetu ali kao u nekoj magli... priblizavao sam se sve vise i vise kako bih ugledao svoje lice i kad sam ga video, ziv sam se prestravio... izgledalo je kao moje ali kao da sam mrtav... siroko otvorenih ociju i usta kao neko ko je umro od straha... setio sam se knjige gde sam procitao o opasnostima od AP: "ziv sahranut! (pogreban)" i od silnog straha i uzasa probudio sam se u telu. Razmisljao sam o tome sta se dogodilo i zakljucio sam da mozda i nije bila AP vec san mada vrlo svesan (lucidan san) jer sam mislio da moje lice ipak nije izgledalo tako prestravljeno vec je normalno spavalo, a nije bilo ni traga od boli u grudima. Od tada sam vise puta pokusavao da ponovim to ali slabo, t.j. sa slabo volje tako da mi bas i nije uspevalo kao tad. A sigurno sam osecao i potsvesni strah, mada je nedostatak volje glavni razlog sto to nisam ponovio.
Ako ste citali knjige o tome, mozda ste pomislili da sam slagao o ovome i prepisao i malo promenio od njih. Kako zelite, nemam razloga da lazem. |