| OooOo |
EU zatvara kapije
Svih 15 sadashnjih chlanica EU planiraju uvodjenje mera kojima che biti ogranichen priliv emigranata iz 8 od 10 zemalja koje se 1. maja pridruzuju Uniji ili njihov pristup socijalnoj pomochi. Trzishte rada biche potpuno otvoreno za radnike sa Kipra i Malte. Ogranichenja se odnose na gradjane novih chlanica iz centralne i istochne Evrope.
Austrija je insistirala na uvodjenju strogih restrikcija. Ova zemlja che dve godine zadrzati postojechi sistem radnih dozvola. Nakon toga, ogranichenja che verovatno biti produzena za josh pet godina.
Belgija planira da sprovodi restrikcije u periodu od do dve godine posle proshirenja. U toj pochetnoj fazi moze da uvede bilo koja ogranichenja i to bez obrazlozenja.
Danska je prvobitno obechala da che emigrantima iz 10 novih chlanica dati punu slobodu zaposhljavanja, medjutim kasnije je promenila mishljenje. Useljenici mogu da udju u Dansku i u njoj borave do shest meseci, ali nemaju automatsko pravo na socijalnu pomoch. Ukoliko pronadju posao, mogu da dobiju dozvolu boravka i radnu dozvolu.
Finska planira da sprovodi restrikcije do dve godine posle proshirenja. U tom periodu gradjani novih zemalja chlanica mogu da dobiju posao bez radne dozvole samo ako ministarstvo rada proceni da to radno mesto ne moze da popuni niko sa finskog trzishta radne snage. U ostalim sluchajevima biche neophodne radne dozvole. Vlada che posle dve godine odluchiti da li je neophodno da se ta politika nastavi.
Francuska che josh dve godine zadrzati postojechi sistem radnih dozvola. Useljenici koji uspeju da dobiju radnu dozvolu imache isto pravo na socijalnu pomoch kao i francuski drzavljani. Oni che mochi da dovedu i svoje porodice, chiji chlanovi che imati puni pristup trzishtu radne snage. Drugachija pravila vaziche za sezonske radnike, studente i nauchne radnike.
Nemachka je, poput Austrije, insistirala na strogim restrikcijama. Ova zemlja planira da josh dve godine zadrzi postojechi sistem radnih dozvola, koji che verovatno biti produzen do sedam godina. Primenjivache se, medjutim, postojechi sporazumi sa novim chlanicama. Tako, na primer, nemachka ambasada kaze da u Nemachkoj ima 100.000 radnika i 350.000 sezonskih radnika iz Poljske.
Grchka planira da sprovodi restrikcije do dve godine posle proshirenja. Nova vlada izabrana 7. marta treba da donese konachnu odluku o vrsti restrikcija kao i da li che biti produzene za josh pet godina.
Irska istiche da su novi radnici dobrodoshli, ali je uvela nova pravila po kojima useljenici iz svih zemalja EU, a ne samo iz novih chlanica, u periodu od dve godine neche mochi da primaju socijalnu pomoch. Jedini izuzetak su useljenici iz Velike Britanije.
Italija tek treba da donese odluku da li che sprovoditi restrikcije u perodu od do dve godine posle proshirenja.
Luksemburg planira da sprovodi restrikcije u periodu od do dve godine posle proshirenja.
Poput SHvedske i Danske, Holandija je prvobitno obechala da che useljenicima iz 10 novih chlanica dozvoliti da se slobodno zaposhljavaju, ali kasnije je promenila stav. Vlada je svojevremeno sugerisala da che tokom prve godine biti uvedena kvota na broj useljenika iz novih chlanica od 22.000 ljudi. Sada je, medjutim, odlucheno da se zakon dodatno pooshtri kako bi odrazio zelje vechine u donjem domu parlamenta da se pristup trzishu rada dozvoli samo u sluchajevima u kojima nema Holandjanina koji bi obavljao neki posao. No, u sektorima u kojima nema dovoljno radnika poslodavcu che biti lakshe da obezbedi radnu dozvolu.
Portugal planira da sprovodi restrikcije u periodu od do dve godine posle proshirenja i izdavache radne dozvole. Portugalska vlada ima godishnji limit od 6.500 radnika emigranata svih nacionalnosti, pa nove radne dozvole moraju da udju u te okvire. Dve godine posle proshirenja vlada che ponovo razmotriti postojechu politiku.
SHpanija planira da sprovodi restrikcije u periodu od do dve godine posle proshirenja. U toj pochetnoj fazi vlada bez obrazlozenja moze da uvede bilo koja ogranichenja.
SHvedska je najpre obechala da che useljenicima dati punu slobodu zaposhljavanja, ali je kasnije promenila mishljenje. Zemlja je, pre svega, zabrinuta zbog moguche zloupotrebe njenog velikodushnog sistema socijalne zashtite, prema kojem je neophodno da se radi 10 sati nedeljno da bi se dobilo pravo na socijalnu pomoch. Biche zadrzan postojechi sistem radnih dozvola. SHvedska je nagovestila da che taj sistem primenjivati dve godine, ali predloge tek treba da odobri parlament.
Velika Britanija je medju poslednjim chlanicama EU objavila svoje planove. Radnici che morati da se prijave i mochi che da dobijaju pomoch, poput pomochi za ljude koji traze posao i socijalne pomochi, samo ukoliko su tokom proteklih godinu dana bez prekida radili u Velikoj Britaniji. Druge vrste pomochi, medjutim, biche smesta dostupne onima koji rade.
|