| Misirkov |
"Denesnite akti za prasanjeto na nacionalnata pripadnost na Makedonija se uste ne se zatvoreni, a pred da moze toa konecno da se resi kje bide potrebno nepristrasno i strucno na samoto mesto da se soberat istrazuvacki izvestai za osobenostite na jazikot, navikite, tradicijata, narodnite pesni, itn. Kolku povekje ja gledam celinata na dosegasnite zaklucoci, stanuvam se pocvrsto uveren vo posebnata nacionalnost na Makedoncite so napreduvanjeto na ispituvanjata kje bide se pojasna i podokazliva.
...Na koj jazik zboruvaat Makedoncite? Deka tie zboruvaat srpski, kako sto tvrdi gospodinot Gopcevic, ne e tocno. No, deka makedonskiot dijalekt bi mozel da se prifati kako edna granka na bugarskiot jazik, kako sto veli Drinov itn., a i drugite srpski patrioti koi Gopcevic gi razgleduva vrz osnova na nevinosta na politickiot povik i vrz naucna osnova e nevozmozno od dve pricini:
Prvo, poradi mnogute isklucoci, koi Miklosic vo svojata "Fonetika" za makedonskiot dijalekt, nasproti bugarskiot jazik, gi utvrduva; i vtoro, poradi mnogute gramaticki otstapuvanja......Spored toa moze da se potvrdi deka makedonskiot jazik so svoite sopstveni zakoni za razvitok na glasovite, kako i spored negovite gramaticki pravila, formira eden sopstven jazik sto dosega nema sopstvena literatura i koj poradi toa se potpira na srodnata bugarska litaratura, koja vo nikoj slucaj ne stoi vo nekoi pobliski odnosi otkolku samo vo opsto srodstvo...
...No, kje bide potrebno, moeto glediste za toa sporno prasanje, vednas i odnapred da go preciziram. So moite sopstveni studii vrz srpsko-bugarskiot spor, dojdov do ubeduvanje deka Makedoncite, kako po svojata istorija, taka i po svojot jazik, s eposebna narodnost [nacionalnost], znaci tie ne se nitu Srbi, a uste povekje ne se Bugari, tuku se potomci na onie slovenski pradoselenici, koi go naseluvale Balkanskiot Poluostrov, vekje doldo, pred srpskata i bugarskata invazija i koi podocna so ovie nacii se izmesale. Naprotiv, nema somnenie deka sprskata nacionalnost m se pripisuva na zitelite Rashka, poradi sto moite sledni prikazuvanja vazat samo za zitelite na Makedonija."
Karl Hron, "Das Volksthum der Slaven Makedoniens," Wien 1890, pg. 54, 16, 26. |