| Homer MakeDonski |
Najnovije pronadjeni tonski zapisi kako je Tito stvarao Makedonce na teritorij Juzne Srbije Pocinjemo ispovescu jednog prezivelog ucesnika
29. avgusta god 1944 nahrupili su iznenada Titovisti u selo. Nastala je kuknjava i plac. Iz svih su kuca izvlacili muškarce. Uspio sam se provuci i pobjegao sam u *Malesevo. Tek sto sam se malko smirio u jednoj kuci, kad dode jedna baba: "Bjezite, evo Titovista"!
Opet sam pobjegao, ovaj put u *Gjevgjeliju. Tamo su mi rekli, da su me Titovisti vec trazili. Iz ovog su sela vec bili odvedeni svi muškarci iznad 16 godina. Bilo je medu njima i staraca od 80 godina. Strah i užas zavladao je selom. Niko nije znao, sta ce biti s odvedenima. Majke i zene su naricale i proklinjale.
Sakrio sam se bio za neko vrijeme i razmisljao, sta da radim. Odlucih da potražim sigurnije sklonište i izvucem se na cestu.
U zao cas!
Na krizanju naletim na Titovog Pionera komunistu . On me zgrabi i odvede u kola. Bilo je tu više uhapšenih. Svi su bili zaplaseni i jedan drugog pitali, sta namjeravaju s njima titovisti uciniti. O, kako sam bio lud, sto sam se dao od jednog titovistu hapsiti! Trebao sam na nj navaliti i pobjeci, pa bi me mozda mimoisle patnje, koje sam dozivio.
Doveli su nas u *Topansko. Putem su nam psovali srpsku majku, rugali nam se i govorili nam, uz namigivanje, da nam spremaju lijepu svecanost. Slutili smo zlo.
Pitali su nas, da li hocemo da nas smjeste u crkvu ili u opcinu. Padali su razni odgovori. I mene su pitali. Vidio sam, da je besmisleno birati, pa sam odgovorio, da mi je svejedno.
Dali su me u opcinu. Bjezati se nije moglo. Bili smo okruzeni razbojnicima, koji su bili do zubiju naoruzani. Rezali su na nas kao bijesni psi. Ljudi su drhturili i znojili se, neki mladi jos dijete, plakao je. Gledao sam kroz prozor i promatrao pred kucom kako se ustaše cerekaju. Neke sam od njih poznavao. Bili su tu Lazar Kolisevski i Svetozar Vukmanovic -Tempo . Nisam vjerovao, da nas ovi ljudi misle ubiti. Ta mi smo se poznavali i nikad se nismo svadali!
Dugo smo sjedili u opcini, premjestali se s noge na nogu, saputali i dovijali se, sto ce se dogoditi. Osjetio sam glad, ali hrane nije bilo.
Oko tri sata po podne zabruji pred opcinom kamion. Provirih kroz prozor: kamion je bio krcat Srbima iz *Mominog Potoka, *Kumanova i iz *Krive Palanke. Poznavao sam mnoge, bilo je medu njima mladica i staraca. Njihove su oci zaplašeno lutale.
Kad je kamion stao, izdere se Titovista -komunista Tusic,sad vec Tusevski da pregledaju uhapsene, nemaju li oruzja. Pocelo je skidanje s kamiona, jednog po jednog. Udarci kundakom padali su po ledima i glavama uhapšenih. Zapomaganje i vika:
- Nemojte, braco! Spasite, kumim vas Bogom!...
Psovke i udarci.
Nahrupise tada razbojnici i k nama u sobu i redom stadose Tuci kundacima, nogama, sakama. Po ledima jednoga starca lupao je jedan komunista kao po panju, odzvanjalo je muklo, i culi su se uzdasi jadnog covjeka.
Srusio se, ali se opet pridigao. Komunista-Titoista ga tresnuo o vrata i starcu je s cela prokapala krv na njegovi bijelu košulju. Jedan djecarac vrištao je i zazivao majku. Udarci su letjeli sa svih strana. Nastala je guzva, digla se prasina, ljudi su se sklanjali iza stolova i ormara, krv je prskala na pod. Prostacke kletve i zvjerski smijeh Titovog Pionera pomjesali su se sa vikom i zapomaganjem bespomocnih zrtava.
sesir
- Majku vam srpsku, pisat cete danas krv - urlali su podivljali komunisti.
- Gospodine, pa sta sam vam skrivio… Nemojte, ako Boga znate! Smiluj se!… - zaklinjali su tuceni.
Razbojnici su tucenima prevrtali dzepove i otimali im novac. Ljudi su sami vadili i davali pare, samo da ih ne tuku. Medu komunistima porodila se svada zbog plijena. Kod pretrage jednog covjeka pronasli su 3000 dinara i poceli se za te pare tuci…
Onda su nas izveli pred kucu. Vratio se prazan kamion. Gledao sam naokolo, necu li naci koje poznato lice, koje bi me moglo spasiti. Opazih mog starog znanca Đurovskog .Razgovarao je s jednim partizanom. Približih mu se i zamolih ga tihim glasom da se zauzme za mene, da me spasi. Gledao me je u nedoumici, ali odmah strese glavom:
- Spasio bih te, Ljubane, kad bih mogao. Ali vidis i sam, da ne mogu i ne smijem…
I okrenu se. Pala je komanda.
Oko kamiona komunisti. Tjeraju nas kundacima i cijevima od pušaka u kamion. Nesretnici su se poslusno i bez otimanja penjali. Mnogima je bilo tesko, jer su bili isprebijani.
Kad je kamion posao, zaletio se na mene Đurovski Bosko, kojega sam malocas molio, da me spase. To me je strasno iznenadilo. Ali prije nego sto sam uspio da bilo sta zapitam, tresne me Djuro pesnicom po glavi. U licu se bio promijenio, oci izbecio kao da se pomahnitao. Masio se rukom za moj sesir i otme mi ga. To je bilo sve, trebao mu je moj sesir! Zaprepastio sam se, kako se covjek u casu prometnuo u zvijer. Nisam to shvacao, bili smo stari i dobri znanci i nikad nismo medusobno imali nikakve prepirke. Odakle najednom ta mržnja?
Nisu nas daleko vozili kamionom. Na zeljeznickoj stanici u *Topanskog Gazipolje iskrcali su nas. Tu je vec bilo nešto Srba iz okolnih sela. Gurali su ih u vagone. I nas su tjerali u vec prenatrpane vagone. Nasao sam se stisnut u jednom teretnom vagonu medu 150 ljudi. Gazili smo jedan drugome po nogama.
Ostatak sledi na sajtu dat kao tonski zapisi
-
http://www.mr.com.mk/Audio/
Najveca razaranja srpskog nacionalnog identiteta i hrabro drzanje Juznih Srbadi ,sve te potresne price i junastva u ocuvanju srbskog identiteta ,Svo to herojstvo koje srpska majka rodi i izgaji na sajtu kojeg dadoh ,a nadjoh pod ovim linkovima
Slusajte i jezite se , suze sam zaustavio slusajuci sav taj nemio dogadjaj koji govori o tome Kako je Josip Broz ,za koga se zna da je ustasa sprovodio nad neduznim stanovnistvom srpskim na teritorij neobicne Juzne Srbije ..
http://www.mr.com.mk/Audio/April2004/Istoriskifokus-55godiniTanec1.mp3
http://www.mr.com.mk/Audio/April2004/Istoriskifokus-55godiniTanec-2.mp3
[:D] |